Alkoholno piće predstavlja piće koje sadrži izvesnu količinu etanola koji može dalje dovesti čoveka do različitih stepena raspoloženja, i to od euforije do gubitka svesti. Kada je reč o vrstama alkoholnog piće, ona mogu biti jaka, srednja i slaba. Danas se vrši prodaja ali i otkup pića od čega pojednini ljudi i žive.

Jaka pića su ona žestoka pića poput rakija, viskija, konjaka, itd, dok su slaba pića pre svega piva. Pored ove podele, postoji i podela da li se ili ne vrši destilacija alkohola. U slučaju da se vrši destilacija, takva pića su jaka, dok sa druge strane ona pića u kojima se ne vrši destilacija predstavljaju slaba alkoholna pića. 

Istorijat alkoholnog pića

Prvo alkoholno piće se pojavilo još u doba neolita, tokom praistorije, da bi kasnije ljudi vremenom sve više usavršavali isto. Stari Egipćani su počeli da pripremaju pivo, i tom prilikom su upotrebljavali različite vrste žitarica. Kasnije su Grci poceli da gaje vinovu lozu i grožđe, pa su shvatili da mogu od te biljke da naprave novo alkoholno piće koje je nazvano vino. Vino je postalo jedno od najvažnijih pića širom sveta, ali je njen ugled uzdrman u XVII veku, kada su ljudi uočili kako mogu kvalitetnije pivo da prave. Da bi zaštitili ugled pravljenja vina, oni su počeli da isto stavljaju u staklene flaše i da zatvaraju pampurom kako bi bila sačuvana aroma pića.

Nakon toga, ljudi su počeli da prave i žestoka pića, koja su dosta jača od prethodno napravljenih, kao što su viski, konjak, šampanjac, itd. Postoje zemlje koje su poznate po određenim vrstama alkoholnog pića. Tako su Francuska, Italija i Španija poznate po vinu, dok su Nemačka, Holandija, Belgija poznate po pivu. Grčka je poznata po vinu, ali i po njihovom žestokom piću metaksa, dok je Kina poznata po piću koje su nazvali sake. Na prostoru Južne Amerike, najpoznatiji je Meksiko po tekili. 

U svim zemljama, alkoholna pića se ne mogu prodavati osobama koja nisu punoletna. Međutim, i pored te zabrane, često se dešava da maloletna lica uspeju da kupe alkoholna pića. Postoje i zemlje u kojima je zabranjeno konzumiranje istog, a takve zemlje su one gde uglavnom živi muslimansko stanovništvo. Pored njih, ni Indijanci nisu mogli da podnesu alkohol koji su doneli Evropljani kada su se naseljavali na Američkom kontinentu.  

Otkup alkoholnog pića

Mnogi ljudi se bave različitim dodatnim poslovima kako bi povećali mesečne prihode. Jedan od takvih poslova se može pronaći i na oglasu gde piše „otkup alkoholnog pića, plaćanje odmah.“ Ljudi koji se bave ovim poslom, zapravo se bave preprodajom, kupe jeftinije a kasnije prodaju skuplje ista pića. Najčešće se vrši otkup viskija i kvalitetnih vina.

Sa druge strane, alkoholna pića prodaju oni ljudi koji se bave proizvodnjom istog, ali to su uglavnom rakija i vina. Pored toga, postoje i ljudi koji su dobili veliku količinu alkoholnog pića na nekom veselju, poput rodjendana, svadbe, krštenja, ispraćaja u vojsku, pa žele da se „otarase“ istog jer im kući zauzimaju prostor koji bi oni iskoristili na neki drugi način. Otkup alkoholnog pića prolazi kroz nekoliko faza, a to su: kontakiranje kupca, sastavljanje liste pića, određivanje cene, preuzimanje robe i isplata na kraju. Cena alkoholnog pića koji se prodaje na takav način zavisi od vrste pića i od same marke istog. Najviše se može dobiti za konjak, viski, šampanjac, dok se najmanje može dobiti za rakiju. Pored toga, dešava se da se otkupljuje i pivo u dvolitarskim flašama.